Дан на нашем имању: како настаје јаје које једеш
Свако јутро, пре него што се сунце потпуно дигне, почиње рутина која траје годинама. Иза сваког јајета које стигне до вашег стола стоји цео један дан — и цео један живот који се одвија по свом ритму, далеко од журбе модерног света. Данас вам показујемо како то изгледа изнутра.
5:30 — Јутро почиње пре аларма
На имању нема потребе за будилником. Певци су поузданији од сваког сата. Чим се небо почне светлити, кокошке су већ будне и гласне — траже да се отворе врата кокошињца.
Прво што радимо свако јутро је управо то: отварамо врата и пуштамо их напоље. Нема журбе, нема гужве. Свака кокош зна где иде. Неке одмах крену према трави, друге најпре попију воде, треће се мало прошетају до омиљеног места под шљивом.
Овај тренутак — када јато излази напоље у јутарњу росу — један је од оних који те подсете зашто си уопште почео да се бавиш овим послом.
6:00 — Доручак који није из фабрике
Исхрана наших кокошака не долази из фабрике. Основа су житарице које сами комбинујемо: кукуруз, јечам, пшеница — све из проверених извора, без хемијских додатака, без пробиотика и биотика.
Уз то, кокошке цео дан саме траже допуну: црве, инсекте, бобице, семенке траве. Ово није детаљ — ово је разлог зашто је жуманце наших јаја тако наранџасто и тако укусно. Оно што кокош једе, директно се види у јајету које снесе.
5:30 — Јутро почиње пре аларма
На имању нема потребе за будилником. Певци су поузданији од сваког сата. Чим се небо почне светлити, кокошке су већ будне и гласне — траже да се отворе врата кокошињца.
Прво што радимо свако јутро је управо то: отварамо врата и пуштамо их напоље. Нема журбе, нема гужве. Свака кокош зна где иде. Неке одмах крену према трави, друге најпре попију воде, треће се мало прошетају до омиљеног места под шљивом.
Овај тренутак — када јато излази напоље у јутарњу росу — један је од оних који те подсете зашто си уопште почео да се бавиш овим послом.
6:00 — Доручак који није из фабрике
Исхрана наших кокошака не долази из фабрике. Основа су житарице које сами комбинујемо: кукуруз, јечам, пшеница — све из проверених извора, без хемијских додатака, без пробиотика и биотика.
Уз то, кокошке цео дан саме траже допуну: црве, инсекте, бобице, семенке траве. Ово није детаљ — ово је разлог зашто је жуманце наших јаја тако наранџасто и тако укусно. Оно што кокош једе, директно се види у јајету које снесе.
Знате ли зашто је жуманце наранџасто?
Природни пигменти из траве, инсеката, бундеве, шаргарепе и разноврсне хране које кокошка једе током дана директно утичу на боју и нутритивни састав жуманцета. Није боја из хране — то је боја слободе.
Од јутра до подне — слобода кретања
Док ми обављамо остале послове на имању — бринемо о повртњаку, поправљамо ограду, припремамо храну за остале животиње — кокошке слободно лутају по дворишту и ливади.
Нема кавеза. Нема бетона. Имају простора колико желе, сенке испод дрвећа, блата за копање и сунца за грејање. Свака кокош живи онако како природа налаже. Ово није сентименталност — то је услов за квалитетан производ.
Стрес код животиња директно утиче на квалитет онога што произведу. Срећна кока здраво јаје. Кокош која живи у тесном кавезу, под вештачким осветљењем, без кретања — не може дати исто јаје као она која је цео дан на слободном простору и свежем ваздуху.
Око подне — време сношења
Кокошке најчешће снесу јаја преподне, обично између 8 и 12 сати. Свака има своју омиљену гнездарицу — и врло често исту бирају сваки дан. Занимљиво је посматрати колико су створења навике.
Сакупљамо јаја два пута дневно: једном преподне и једном после подне. Свако јаје одмах прегледамо — да ли је љуска цела, да ли је чисто, да ли изгледа здраво. Јаја са пукотином иду у домаћу употребу, она без мане иду за продају.
Колико јаја једна кокош снесе?
У индустријском узгоју кокошке снесу од 280 до 320 јаја, а наше у природном амбијенуту од 180 до 220 јаја годишње. Сношење се смањује зими због кратких дана — то је природан циклус, а не грешка. Код нас нема вештачког осветљења које би „варало“ кокошке да снесу више.
Пред залазак — повратак у кокошињц
Занимљива ствар са кокошкама: саме се враћају када падне мрак. Не треба их терати, не треба их звати. Чим сунчева светлост почне да бледи, крену према кокошињцу — једна по једна, по неком свом реду који ми никад нисмо потпуно разумели.
Увече прегледамо кокошињц, проверавамо да ли су све на месту, сипамо свежу воду и затварамо врата. То је сигнал да је још један дан на имању приведен крају.
У тој тишини која остаје после затварања врата — чујете само цврчке и понеки шум ветра — схватите колико је овакав начин живота заправо редак данас. И колико га вреди чувати.
Природни пигменти из траве, инсеката, бундеве, шаргарепе и разноврсне хране које кокошка једе током дана директно утичу на боју и нутритивни састав жуманцета. Није боја из хране — то је боја слободе.
Од јутра до подне — слобода кретања
Док ми обављамо остале послове на имању — бринемо о повртњаку, поправљамо ограду, припремамо храну за остале животиње — кокошке слободно лутају по дворишту и ливади.
Нема кавеза. Нема бетона. Имају простора колико желе, сенке испод дрвећа, блата за копање и сунца за грејање. Свака кокош живи онако како природа налаже. Ово није сентименталност — то је услов за квалитетан производ.
Стрес код животиња директно утиче на квалитет онога што произведу. Срећна кока здраво јаје. Кокош која живи у тесном кавезу, под вештачким осветљењем, без кретања — не може дати исто јаје као она која је цео дан на слободном простору и свежем ваздуху.
Око подне — време сношења
Кокошке најчешће снесу јаја преподне, обично између 8 и 12 сати. Свака има своју омиљену гнездарицу — и врло често исту бирају сваки дан. Занимљиво је посматрати колико су створења навике.
Сакупљамо јаја два пута дневно: једном преподне и једном после подне. Свако јаје одмах прегледамо — да ли је љуска цела, да ли је чисто, да ли изгледа здраво. Јаја са пукотином иду у домаћу употребу, она без мане иду за продају.
Колико јаја једна кокош снесе?
У индустријском узгоју кокошке снесу од 280 до 320 јаја, а наше у природном амбијенуту од 180 до 220 јаја годишње. Сношење се смањује зими због кратких дана — то је природан циклус, а не грешка. Код нас нема вештачког осветљења које би „варало“ кокошке да снесу више.
Пред залазак — повратак у кокошињц
Занимљива ствар са кокошкама: саме се враћају када падне мрак. Не треба их терати, не треба их звати. Чим сунчева светлост почне да бледи, крену према кокошињцу — једна по једна, по неком свом реду који ми никад нисмо потпуно разумели.
Увече прегледамо кокошињц, проверавамо да ли су све на месту, сипамо свежу воду и затварамо врата. То је сигнал да је још један дан на имању приведен крају.
У тој тишини која остаје после затварања врата — чујете само цврчке и понеки шум ветра — схватите колико је овакав начин живота заправо редак данас. И колико га вреди чувати.
Зашто вам ово причамо?
Није случајно што вам описујемо ову рутину. Када купујете јаја од нас, купујете и ову причу. Купујете јутарње отварање врата кокошињца, слободу кретања по ливади, храну без вештачких додатака и руке које сваки дан брину о овим животињама.
Јаје није само протеински оброк. То је резултат живота који се одвија полако, пажљиво и у складу са природом. И управо то желимо да сачувамо — за вас, за наше кокошке, и за све оне који још увек верују да прави укус има своју причу.
Дођите и видите сами
Наша врата су отворена. Ако желите да видите како све ово изгледа уживо — добродошли сте. Нема ничег што не можемо да покажемо, јер немамо шта да кријемо.
А до тада — следећи пут када разбијете јаје и видите то наранџасто жуманце, сетите се овог текста. И знајте да је неко тог јутра већ био будан да би то постало могуће.
Желите јаја са причом? Поручите директно са имања и добијте свежину која се не купује у продавници.
Није случајно што вам описујемо ову рутину. Када купујете јаја од нас, купујете и ову причу. Купујете јутарње отварање врата кокошињца, слободу кретања по ливади, храну без вештачких додатака и руке које сваки дан брину о овим животињама.
Јаје није само протеински оброк. То је резултат живота који се одвија полако, пажљиво и у складу са природом. И управо то желимо да сачувамо — за вас, за наше кокошке, и за све оне који још увек верују да прави укус има своју причу.
Дођите и видите сами
Наша врата су отворена. Ако желите да видите како све ово изгледа уживо — добродошли сте. Нема ничег што не можемо да покажемо, јер немамо шта да кријемо.
А до тада — следећи пут када разбијете јаје и видите то наранџасто жуманце, сетите се овог текста. И знајте да је неко тог јутра већ био будан да би то постало могуће.
Желите јаја са причом? Поручите директно са имања и добијте свежину која се не купује у продавници.
Поделите објаву: